2012

Prošle nedelje pročitala sam neverovatnu priču o velikoj zajedničkoj filantropskoj inicijativi na Kosovu koja je sakupila više od četirsto hiljada evra za otprilike dva i po sata. Za mene je to primer kako ljudi iz različitih sektora mogu da rade zajedno i postignu velike stvari. Dobrotvorni događaj za prikupljanje priloga organizovan je za nevladinu organizaciju Majka Tereza iz Nemačke. Prihod je trebalo da obezbedi potrebno medicinsko lečenje za bolesnu decu na Kosovu. Događaj su činili tradicionalna svečana večera i istovremeni televizijski prenos dešavanja na RTK, koja je tražila donacije putem SMS-a. Događaj su u potpunosti podržali medijski partneri. 

Ključni element je da su se svi zabavljali i osećali dobro zato što daju. I to je suština – možemo da budemo dobri u promovisanju filantropije jedino ako verujemo u proces i ako verujemo da je sve moguće.

Prošle nedelje imala sam priliku da, na godišnjoj skupštini Društva Srbije za odnose sa javnošću, iznesem neke od nalaza o praćenju medija i filantropiji; na panel diskusiji govorilo se o odnosu medija prema društvenoj odgovornosti kompanija i korporativnoj filantropiji. Iako mi je bilo zanimljivo što nalazi – neke od njih sam već prikazala ovde – potvrđuju mišljenje korporativnih stručnjaka za odnose sa javnošću (mediji nisu mnogo zainteresovani, ne pružaju dovoljno informacija, itd), prisustvo “druge strane” je zapravo bilo ono što je diskusiju učinilo zaista interesantnom. Zoran Stanojević, urednik i voditelj emisije Oko magazin, jedne od najgledanijih emisija na RTS-u, je ovako izneo svoje mišljenje:

U prvom postu pomenula sam da postoji objašnjenje/priča iza velikog broja izveštaja o filantropiji u regionu. Da vas podsetim: “za približno dva i po meseca bilo je više od hiljadu sto priloga o donacijama, akcijama i davanju…”

Dakle, kakva je to priča o brojevima, kada smo već prebrojali izveštaje/priloge?

Elem, ispostavilo se da je sva filantropija jednaka, ali je neka jednakija od druge J. To jest, o nekim akcijama/donacijama izveštavano je više puta tako da broj priloga zapravo “prikriva” pravi broj prikazanih akcija/donacija.

Vezano za  Nejtanovo veoma dobro pitanje o kvalitetu medijskog izveštavanja i broju kriterijuma koji mogu da se koriste za praćenje i merenje, činilo mi se da neka od zapažanja i analiza mogle biti zanimljive i za širu publiku… 

Moj opšti utisak je bio: nedostatak informacija. Kako bih pokazala na šta mislim podeliću sa vama svoj omiljeni izveštaj, koji ovom prilikom citiram u celosti: “’Menjamo dijatebes’ naziv je humanitarne trke na kojoj je u subotu bilo dve stotine ljudi.”

Kraj priče. Nema ničega o tome ko ju je organizovao, zašto je trka bila humanitarna, kako je prikupljen novac, kako će trka pomoći da se promeni dijabetes… Mislim, razumem da postoji nedostatak prostora, ali stvarno!