Aleksandra Vesic

U prvom postu pomenula sam da postoji objašnjenje/priča iza velikog broja izveštaja o filantropiji u regionu. Da vas podsetim: “za približno dva i po meseca bilo je više od hiljadu sto priloga o donacijama, akcijama i davanju…”

Dakle, kakva je to priča o brojevima, kada smo već prebrojali izveštaje/priloge?

Elem, ispostavilo se da je sva filantropija jednaka, ali je neka jednakija od druge J. To jest, o nekim akcijama/donacijama izveštavano je više puta tako da broj priloga zapravo “prikriva” pravi broj prikazanih akcija/donacija.

Vezano za  Nejtanovo veoma dobro pitanje o kvalitetu medijskog izveštavanja i broju kriterijuma koji mogu da se koriste za praćenje i merenje, činilo mi se da neka od zapažanja i analiza mogle biti zanimljive i za širu publiku… 

Moj opšti utisak je bio: nedostatak informacija. Kako bih pokazala na šta mislim podeliću sa vama svoj omiljeni izveštaj, koji ovom prilikom citiram u celosti: “’Menjamo dijatebes’ naziv je humanitarne trke na kojoj je u subotu bilo dve stotine ljudi.”

Kraj priče. Nema ničega o tome ko ju je organizovao, zašto je trka bila humanitarna, kako je prikupljen novac, kako će trka pomoći da se promeni dijabetes… Mislim, razumem da postoji nedostatak prostora, ali stvarno!