U ritmu filantropije

Širom sveta, jedan od najboljih načina da se organizuje filantropski događaj je putem humanitarnog koncerta. Ovakvi događaji su odličan način da se lokalne organizacije udruže i povežu sa svojim zajednicama. Osim toga, oni  su jako fleksibilni i u zavisnosti od veličine vaše organizacije i vašeg tima za prikupljanje sredstava – ovakvi događaji se mogu održati na stadionu pred hiljadama ljudi, ili u lokalnom kafeu sa manje brojnom publikom i intimnijom atmosferom.

Danas dosta organizacija koristi ovaj vid filantropije, posebno u slučaju prirodnih nepogoda ili nesreća velikih razmera, kao što je bio zemljotres na Haitiju 2010.godine, ili izbijanje epidemije ebole u zemljama Zapadne Afrike.

Ovakvi događaji su organizovani i u prošlosti  u cilju prikljupljanja sredstava za različite svrhe, kao na primer   Live Aid 1985. godine za gladne u Etiopiji, ili AIDS Benefit Concert 1992. koji je podržao organizacije koje se bave AIDS-om i koji je održan u sećanje na Fredija Merkjurija, pevača grupe Queen koji je preminuo od AIDS-a te iste godine.

Međutim, inspiracija za ovakve koncerte, kao i za slične velike događaje danas potiče od humanitarnog koncerta iz 1971. godine pod nazivom Koncert za Bangladeš. Kako piše Grejem Tomson iz Gardijana, prvi humanitarni koncert onako kako mi danas o njima razmišljamo je organizovan u Medison Skver Gardenu u Njujorku na kome su učestvovali Ravi Šankar, Džordž Harison, Bob Dilan, Eril Klepton, Leon Rasel i Ringo Star. Koncert za Bangladeš je organizovan povodom ciklona Bola i oslobodilačkog  rata između Bangladeša, tada još zvanog Istočni Pakistan, i Pakistana 1971.godine. Tomson piše da je tokom jedne noći prikupljeno 243.000 dolara da bi konačna cifra dostigla 17 miliona dolara koji su prikupljeni na razne načine i posredstvom raznih medija za rad UNICEFa širom sveta i pokretanje programa koji se i danas koriste.

Tomson opisuje složenost ovakvih događaja i njihov uticaj na davanje i muziku, te je vredno podsećanja da planiranje i sprovođenje ovakvih događaja mora biti besprekorno, kako bi se obezbedila neophodna podrška i kako bi novac otišao tamo gde je potrebno. Organizovati humanitarni koncert da bi na kraju isplatili umetnicima 80% profita jednostavno nije dobar način.  

 

Iako su ovo primeri velikih humanitarnih koncerata sa svetski poznatim umetnicima, ovakvi događaji, kao i druge filantropske aktivnosti se mogu prilagoditi vašoj organizaciji u zavisnosti od veličine organizacije, svrhe,  kao i sredstava kojima raspolažete.

 

Svi primeri na Balkanu nam ukazuju na to da ljudi izuzetno dobro reaguju na humanitarne koncerte, gde god da radite. U Zadru, Ena Katarina Herceg je organizovala humanitarni koncert prošlog jula za pomoć Prenočištu za beskućnike Sv. Vinko Paulski. Španski tenor, Hoze Kareras se pridružio čelistkinji Ani Rucner i sopranu Martine Zadro na koncertu  u Pulskoj Areni prošlog jula. Novac prikupljen od ovog događaja doniran je za Dječiju bolnicu Kantrida u Rijeci, kao i Dnevnom centru za rehabilitaciju Veruda, koji pomaže deci sa poteškoćama u intelektualnom razvoju, oštećenjem govora i drugim posebnim potrebama. Konačno – u Mikser hausu u Beogradu je održan dobrotvorni koncert za migrante kojima je potrebna pomoć Music Crossing Borders – Benefit Concert for Refugees in Need na kome su nastupile violinistkinje Alba San Kiriko i Elena Sančez, uz klavirsku pratnju Nade Brkić i Slobodana Brkića.

Ukoliko ste zainteresovani da se uključite u filantropiju i organizujete humanitarni koncert, na internetu možete naći širok izbor onlajn izvora gde se možete informisati o svemu što vas interesuje – od planiranja do dešavanja uoči samog događaja.

Alison Gaus, koja piše za onlajn vebsajt za doniranje Classy, nas upućuje na četiri jednostavna koraka koja možete ispratiti da biste organizovali humanitarni koncert. Prvi je da se koncentrišete na žanr muzike: Da li planirate rok koncert? Rep muziku? Nešto klasično? Možda želite skeč predstavu? Naravno, ovo je jako bitno kada razmišljate o tome koga želite da vidite na svom događaju, koja vam je ciljna grupa čak i kada razmišljate kojih razmera će događaj biti.

Gaus se zatim osvrće na izbor izvođača. “Umetnici sa kojima ćete sarađivati će biti ključni element vašeg marketinga i prikljupljanja sredstava” piše Gaus. Ona takođe tvrdi da su lokalni događaji najbolji zato što ljudi mogu da povedu i svoje prijatelje i tako se, zahvaljujući efektu “grudve snega”, dolazi do pristojnog broja zainteresovane publike.   Treći predlog je da se u promociju događaja uključe vlasnici prostora u kome će se događaj održati, ali i umetnici (izvođači) sa svojim kontaktima. Vi i vaša organizacija ćete naravno pozvati vaše zainteresovane strane, ali ukoliko se i umetnici uključe, za vas je to prilika da dođete do novih donatora i zainteresovanih ljudi.

Na kraju, Gaus predlaže različite načine za prikupljanje donacija tokom dogadjaja: putem prodavanja hrane i pića (poželjno je da hrana i piće budu donirani, kako bi se smanjili troškovi) i drugih materijala, kako bi se prikupilo što više novca tokom događaja.

Humanitarni koncerti mogu biti izuzetno koristan, ali i zabavan način da prikupite potrebna sredstva. Ljudi koje pozovete mogu biti jako raspoloženi da doniraju, a u slučaju ovakvog događaja ne plaćaju samo ulaznicu i daju donaciju, već i uživaju u koncertu.

Da li ste vi ikada organizovali humanitarni koncert? Kakvo je vaše iskustvo? Slobodno podelite vašu priču sa nama u komentarima!

About author

client-photo-1

Alex Cooper

Comments

Leave a Reply

Your email address will not be published.