Znam da se mi (mislim na civilno društvo) na razne načine trudimo da razvijemo filantropiju, ali ceo ovaj posao sa praćenjem medija potvrdio je ono što sam već neko vreme mislila: filantropija u regionu živa je i zdrava i razvijaju je mnogobrojni akteri – a ne samo civilno društvo – hvala na pitanju!
Šta mislim pod tim? Pa, kada pogledate medijske izveštaje izgleda da svi rade nešto – mediji, kompanije, agencije za PR, advokatske kancelarije, poznate ličnosti, sportisti, političari, crkva, učitelji, doktori, lokalni horovi, vlasnici kafića, imućni i oni manje imućni…!
Sad, jedno od pitanja – barem za mene – moglo bi da bude koje je mesto civilnog društva u tom razvoju; ali ovoga puta, pozivam vas da bacite kratak pogled kako filantropija – koju su razvili tako različiti ljudi i grupe – izgleda u ove četiri države.
Prvo, koji su načini na koje se pruža podrška? Tu su direktne donacije kada pojedinac/pojedinci/grupe pružaju direktnu podršku primaocu, kao i akcije za prikupljanje pomoći kada se apelima ili organizovanjem različitih događanja prikuplja novac ili materijalna pomoć.
Na grafikonu se vidi da, dok u BiH i Hrvatskoj akcije za prikupljanje novca i/ili materijalnih sredstava imaju jasnu prednost u odnosu na direktne donacije, u Srbiji su prilično izjednačene, u Crnoj Gori su najbrojnije direktne donacije (Ovo može da ima nekakve veze sa prisustvom korporativnih donatora jer komapnije obično daju direktne donacije – tako da se možda njihovom većom prisutnostošću u Crnoj Gori i Srbiji može objasniti veći broj direktnih donacija u ove dve države).
Drugo – šta se daje? U sve četiri države, novčane donacije su mnogo popularnije (ili je barem češće izveštavano o njima) – preko 60%. Kod skoro trećine različitih akcija kombinovane su novčane i materijalne donacije, a tek u do 6% slučajeva su date samo materijalne (in-kind) donacije.
A ako pogledamo materijalnu pomoć – sve se prikuplja i daje: od malih stvari, kao što su knjige i igračke do velikih kao što su vozila, drveće, građevinski materijal (čak i cele kuće) itd. Najčešće je, međutim, to bila hrana, često u kombinaciji sa odećom. Osim namirnica, donirane su i usluge, najčešće medicinske (besplatne manje operacije) ili usluge lokalnih malih i srednjih preduzeća (kao što su građevinari). Mada, moj apsolutni favorit u materijalnoj pomoći je vozilo za državnu pogrebnu službu: očigledno, neophodno je, ali nikada ne bih pomislila da bi mogla da se nabave putem donacije!
I kako se prikupljaju donacije je bilo iznenađenje – barem za mene! Kao prvo, pogrešila sam misleći da u ovoj oblasti moramo još mnogo da učimo od drugih. Iako još uvek sigurno postoji nešto što bismo mogli da naučimo od drugih zemalja, raznovrsnost načina na koji se prikuplja pomoć je daleko od nezadovoljavajuće. Svakako, apeli putem medija ostaju najuobičajeniji, ali u svim zemljama organizovane su najrazličitije vrste događaja za prikupljanje novca.
Bilo je ‘standardnih’ događanja kao što su koncerti (koji su najbrojniji) i sportske priredbe (najčešće fudbalske utakmice/turniri, ali i rukomet, odbojka, tenis, čak i golf u Hrvatskoj i Srbiji), kulturna dešavanja (izložbe i aukcije fotografija/slika, pozorišne predstave, književne večeri, baletske predstave, itd.) i pretpostavljam neizbežno za Balkan – događaji koji uključuju jela i pića: večeri, ručkovi, kokteli, kulinarska takmičenja, itd.
Međutim, bilo je i brojnih neobičnijih događanja kao što su sajmovi donesi i kupi, šetnje i trke (uključujući i onu za žene na visokim potpeticama), festivali vina, šahovski turniri, akrobacije motorista, lutrije, sajmovi knjiga, modne revije, noći kupovine, sajmovi venčanja, pranje kola za novac, profesionalni frizeri koji doniraju svoje usluge na trgu, poznate ličnosti su bile konobari u kafićima, prodavanje (delova) ‘najvećeg sendviča’… nakon čitanja izveštaja činilo mi se da se skoro svaki mogući događaj može pretvoriti u priliku za prikupljanje sredstava!
Sve ovo su – dobre vesti i dobar podsetnik: filantropija je živa i zdrava i ne čeka na civilno društvo da je razvija! Ali, više o tome u drugoj priči…
