Kao što smo već pominjali, pre nekoliko meseci pokrenuli smo Catalyst inicijativu u okviru koje – između ostalog – pratimo medije u sedam zemalja u regionu, pokušavajući da nađemo načine da “izmerimo” filantropiju. Iz mora podataka koje smo na taj način dobili, zanimalo nas je i koje su filantropske akcije dobile najviše pažnje u medijima u svakoj od zemalja. Činilo nam se da može biti zanimljivo da sa vama podelimo primere filantropskih akcija za koje mediji u vašim zemljama smatraju da su interesantne za njihovu publiku:
Nacionalni dan davanja: zašto ne biste pokušali?
Pre par nedelja Srpski Filantropski Forum (SFF) je zvanično pokrenuo inicijativu Dana davanja, po prvi put u Srbiji. Mada ime (dan davanja) nagoveštava da se radi o samo jednom danu kada se podstiče doniranje, SFF se odlučio za malo drugačiji pristup.
U ovom tekstu ćemo se pozabaviti pričom o tome kako je SFF došao na tu ideju i kako će ona biti ostvarena, ali i primerima sličnih ideja iz drugih zemalja i sa drugih kontinenata, koje vam mogu poslužiti kao inspiracija. Ko zna, možda ćemo jednog dana pisati o Balkanskom Danu Davanja?
July 4, 2013
Zašto razvoj lokalne filantropije nije gubljenje vremena
Članak Zorana Stojkovskog o lokalnim NVO i lokalnoj filantropiji podstakao me je da podelim svoja razmišljanja o ovim temama. Počeću sa podatkom da u Makedoniji, “manje od 10% donacija i sponzorstava iz lokalnog poslovnog sektora ide NVO”. Nije mnogo drugačije ni u drugim državama: u BiH samo oko 17% OCD izveštava o doprinosima zajednice i 12% o donacijama preduzeća; u Hrvatskoj samo 6,2% prihoda OCD potiču od kompanija; u Srbiji, u najnovijem istraživanju navedeno je da 35% finansijske podrške OCD dolazi od preduzeća i 11% od građana. U prošlonedeljnom zapisu iz Turske navedeno je da više od 87% pojedinca radije daje direktno nego OCD. Da bih potvrdila ove podatke reći ću da je prošlogodišnji monitoring medija pokazao da, kao primaoci donacija, institucije “šiju” OCD u svim državama izuzev Hrvatske.
March 21, 2012
U glavama donatora (deo III): portret donatora – Piter Kuloi
U jesen 2011, zahvaljujući preporuci prijatelja dobila sam poziv da učestvujem u dvodnevnoj radionici o filantropiji u Mađarskoj, kao i priliku da sretnem izvanrednu osobu: Pitera Kuloija poslovnog čoveka i filantropa. Piterova biografija prilično je jednostavna: bio je investicioni bankar, prvo u Budimpešti, onda u Londonu. Povukao se u četrdesetoj i posvetio se filantropiji. Osnovao je sopstvenu neprofitnu fondaciju, ali istvoremeno podržava i član je Upravnih odbora brojnih neprofitnih inicijativa i ciljeva.
Piter je na mene ostavio dubok utisak – najpre, zato što je imao neka vrlo zanimljiva zapažanja o filantropiji, dobrotvornim organizacijama, prikupljanju sredstava, ali i zato što je bio/jeste prva osoba koju sam srela, a koja je rekla – “Zaradio sam dovoljno novca! Sada hoću da vratim zajednici!”
Ovaj post donosi neka od Piterovih razmišljanja o davanju, neprofitnim organizacijama, filantropiji:
March 21, 2012
U glavama donatora (deo prvi): istraživanje – kako se ponašaju donatori
Pitanja koja sam postavila vama na kraju poslednjeg posta: Znamo li zašto donatori daju? Znamo li kako biraju primaoce? Znamo li kako da ih motivišemo? podstakla su me da potražim i odgovore. Dubinska istraživanja/izveštaji usredsređeni na tipove pojedinačnih donatora, njihovu motivisanost i donošenje odluka, su, kada je u pitanju naš region, retki, gotovo nepostojeći. Međutim, pronašla sam zanimljivo – i skorašnje – istraživanje (Money for Good – Novac za dobro I i II), koje je sprovedeno je u SAD-u, a pozabavilo se različitim vidovima ponašanja donatora. Istraživanje je – između ostalog – rezultiralo izveštajima kao što je npr. Kako neprofitne organizacije mogu da delotvornije obezbede individualne donacije? (Houp konsalting (http://www.hopeconsulting.us/), a nešto od toga i u saradnji sa Gajdstar-om). Istina, istraživanja/izveštaji rađeni su na i za tržište Sjedinjenih Država, ali mi se čini da ipak pružaju neke uvide u ponašanje donatora – na kraju krajeva ljudi su svuda ljudi, zar ne?
Evo nekoliko ključnih nalaza (a nekima od njih bila sam, moram da priznam, malo iznenađena) o individualnim donatorima:
March 20, 2012
Ko su donatori?
Nakon ove dugotrajne praznične pauze (znate – redovan Božić, pa onda pravoslavni Božić, redovna Nova godina i tako dalje… ah, taj život na Balkanu) pitala sam se kako da započnem ovogodišnje zapise? Šta bih želela da se dogodi u 2012? Pa, kao prvo, volela bih da vidim kako lokalni donatori daju više. Tako da 2012 započinjem prikazom još jednog dela prošlogodišnjeg istraživanja o praćenju medija, koji nam može pružiti makar deo uvida u to ko su lokalni donatori u regionu – a može nam pomoći i da shvatimo kako ta “zajednica” lokalnih donatora sada izgleda.
March 20, 2012
Deset predviđanja za filantropiju na Balkanu u 2012
Prošle nedelje, kolega iz Londona mi je poslao članak Džona Harvija iz Saveta fondacija (The Council on Foundations) pod naslovom Deset glavnih predviđanja za svetsku filantropiju u 2012 (http://www.cofinteract.org/rephilanthropy/?p=3748). Članak pruža uvid u gledišta vodećih članova The Council on Foundations na temu razvoja filantropije u 2012.
Usledilo je besomučno slanje i-mejlova kolegama iz BiH, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije. Zahvaljujući poznatoj balkanskoj solidarnosti, moje kolege su – usred grozničavih aktivnosti pred kraj godine i izuzetno kratkog roka (još jedna balkanska specijalnost) – uspele da pronađu vreme i energiju da promisle i napišu predviđanja o filantropiji u 2012 i nadalje, kada su pitanju njihove zemlje i region:
March 20, 2012
Mreža za finansiranje – dajte novac i zabavljajte se!
Lisa K. 100! Rosalinda A. 250! Fred M. 500!…
… i za samo pola sata, u jedinstvenom krugu davalaca pod nazivom Mreža za finansiranje (The Funding Network – TFN) prikupljeno je više od pedeset hiljada funti za pet projekata. Za TFN sam prvi put čula od kolege iz Londona; koleginica mi je o njima pisala završavajući poruku sa: U suštini, mislim da je TFN sjajan! U više navrata, ljudi koje sam sretala, a bili su uključeni u TFN, govorili su mi – TFN je tako zabavna!
Pa, šta je tačno ta sjajna i zabavna mreža – TFN? Opisan je kao ‘tržište za donatore i dobrotvorne (neprofitne) organizacije, kao prvi javni, otvoreni krug davalaca u Velikoj Britaniji, i kao Zmajevo gnezdo[1] za dobrotvorne organizacije’, TFN ’omogućava pojedincima da se udruže i prikupe novac za projekte koji vode društvenim promenama’. I to sa izuzetnim rezultatima: od 2002, TFN je prikupio više od četiri miliona funti za širok dijapazon različitih ciljeva i više od četiristo pedeset lokalnih, nacionalnih i internacionalnih projekata.
Zamisao koja stoji iza toga je – kao što su sve jednostavne zamisli – izvanredna:
March 20, 2012
Filantropija u regionu – živa i zdrava!
Znam da se mi (mislim na civilno društvo) na razne načine trudimo da razvijemo filantropiju, ali ceo ovaj posao sa praćenjem medija potvrdio je ono što sam već neko vreme mislila: filantropija u regionu živa je i zdrava i razvijaju je mnogobrojni akteri – a ne samo civilno društvo – hvala na pitanju!
Šta mislim pod tim? Pa, kada pogledate medijske izveštaje izgleda da svi rade nešto – mediji, kompanije, agencije za PR, advokatske kancelarije, poznate ličnosti, sportisti, političari, crkva, učitelji, doktori, lokalni horovi, vlasnici kafića, imućni i oni manje imućni…!
Sad, jedno od pitanja – barem za mene – moglo bi da bude koje je mesto civilnog društva u tom razvoju; ali ovoga puta, pozivam vas da bacite kratak pogled kako filantropija – koju su razvili tako različiti ljudi i grupe – izgleda u ove četiri države.
March 20, 2012
Filantropija kao brokoli?
Prošle nedelje imala sam priliku da, na godišnjoj skupštini Društva Srbije za odnose sa javnošću, iznesem neke od nalaza o praćenju medija i filantropiji; na panel diskusiji govorilo se o odnosu medija prema društvenoj odgovornosti kompanija i korporativnoj filantropiji. Iako mi je bilo zanimljivo što nalazi – neke od njih sam već prikazala ovde – potvrđuju mišljenje korporativnih stručnjaka za odnose sa javnošću (mediji nisu mnogo zainteresovani, ne pružaju dovoljno informacija, itd), prisustvo “druge strane” je zapravo bilo ono što je diskusiju učinilo zaista interesantnom. Zoran Stanojević, urednik i voditelj emisije Oko magazin, jedne od najgledanijih emisija na RTS-u, je ovako izneo svoje mišljenje:
March 20, 2012