U prvom postu pomenula sam da postoji objašnjenje/priča iza velikog broja izveštaja o filantropiji u regionu. Da vas podsetim: “za približno dva i po meseca bilo je više od hiljadu sto priloga o donacijama, akcijama i davanju…”
Dakle, kakva je to priča o brojevima, kada smo već prebrojali izveštaje/priloge?
Elem, ispostavilo se da je sva filantropija jednaka, ali je neka jednakija od druge J. To jest, o nekim akcijama/donacijama izveštavano je više puta tako da broj priloga zapravo “prikriva” pravi broj prikazanih akcija/donacija. Grafikon prikazuje ukupan broj izveštavanja/priloga naspram broja jedinstvenih akcija/donacija koje su prikazane u medijima.
Iako je jasno da je stvarni broj akcija/donacija manji od broja priloga (u Crnoj Gori i Srbiji broj akcija/donacija je praktično sveden na polovinu u odnosu na broj priloga) imajući u vidu relativno skorašnje ‘oživljavanje’ filantropije u ovom regionu, kao i opštu ekonomsku situaciju, broj akcija/donacija je – po mom mišljenju – veći od očekivanog. Broj postojećih akcija/donacija ide od prosečnih dvadeset osam mesečno u Crnoj Gori, četrdeset devet u BiH, osamdeset u Hrvatskoj do devedeset jedne u Srbiji, što uopšte nije loše.
Ali, pošto je ovo još uvek priča o medijima, pogledajmo “ponavljanja”. U najvećem broju slučajeva o nekoj akciji/donaciji se izveštavalo dva-tri puta; međutim, o nekima se izveštavalo između pet i deset puta, o nekima do dvadeset puta, pa sve do prilično apsurdnih četrdeset devet priloga o jednom humanitarnom koncertu poznatog pevača u Srbiji.
Međutim, apsurdnost po strani, šta to privlači (i dobija) veću medijsku pažnju?
Pod jedan, kompanije – to jest – korporativne donacije! Diljem regiona, o velikoj većini korporativnih donacija izveštavano je u proseku od tri do pet puta; a o mnogima čak i do dvadeset puta. Stoga bih se usudila da kažem da su možda – samo možda 🙂 – profesionalne agencije za odnose sa javnošću (čije usluge kompanije po pravilu koriste), iako nigde nisu izričito spomenute, važni faktori u objavljivanju vesti!
Poznate/javne ličnosti takođe privlače pažnju: o akcijama/donacijama u kojima su sportisti i pevači davali donacije ili su čak samo javno podržali akciju izveštavano je od tri do više od dvadeset puta. Ovo posebno važi za Srbiju, posebno ako govorimo o sportu! (A veliki broj izveštaja/članaka i priloga u Srbiji nije samo zasluga B92… Štampani mediji kao što su Blic, Večernje novosti, Press, Pravda i Novosadski Dnevnik su među onima sa najvećim brojem članaka, i, mada je možda teško poverovati, RTS (državna televizija) je zapravo u ovom periodu imala više priloga od B92!)
Zatim, zanimljiva/neobična događanja ili neobični donator/organizatori su takođe bitan činilac: npr. u BiH učenici gimnazije koji su organizovali koncert za javne kuhinje; NATO i Bosanska vojska koji su organizovali koncert za Japan; vlasnik kafića u Sarajevu koji je pozvao je poznate ličnosti da budu konobari na nekoliko sati a sav prihod koji je zarađen na ovaj način doniran je za različite dobrotvorne svrhe; aukcije privatnih slika u Srbiji; kulinarska takmičenja u Hrvatskoj i Srbiji ili serija stvarno neobičnih događanja – kao trka na visokim potpeticama, ili trka “mladih” u venčanim haljinama (!) izgleda da su zaista zanimljivi medijima.
Napokon, ako je u pitanju posebno visoka suma novca koju je darovao jedan donator (pojedinac ili kompanija) to će obavezno privući pažnju! Na primer, u Crnoj Gori, zaista velika donacija privatne fondacije je bila među najbolje pokrivenim akcijama u periodu praćenja.
Ostali primeri akcija o kojima je bilo više priloga svakako uključuju i one kada su mediji u poziciji donatora i/ili organizatora; tada uvek ima veči broj priloga, mada, naravno u medijima koji organizuju akciju. Hrvatska je dobar primer – o akciji koju je organizovao HTV bilo je više od petnaest priloga, i to ne samo na HTV-u!
Hrvatska je jedina država u kojoj je o akcijama lokalnih udruženja koje su uključivale građane u proseku izveštavano više od jedanput – približno dva i po puta. Ovo je verovatno rezultat postojanja velikog broja regionalnih i lokalnih medija koji, razumljivo, čuvaju ‘mesto’ za lokalna dešavanja.
Čini se, da ako želite da vaša akcija/poziv za donacije budu pokriveni u medijima možete da: a) nađete dobru agenciju za odnose sa javnošću (možda će čak biti spremne da rade besplatno); b) nađete nekog veoma poznatog u vašoj zajednici da vam bude promoter; ako možete da dobijete slavnu ličnost, još bolje; c) organizujete događaj koji će biti dovoljno zanimljiv da privuče medije ili d) nađete donatora koji će vam donirati stvarno veliku sumu novca!
Kakvo je vaše iskustvo?
