Razmišljajući o tome kako da predstavi i podrži preduzimanje više akcija za prikupljanje novca u cilju mobilizacije lokalnih resursa za NVO u Makedoniji, CIRa je 2007 uvela takozvane “Grantove za razvoj filantropije (GRF)”. USAID je finansirao CSSP – tip “challenge” donacije u kojem smo ponudili da, kao podsticaj, doniramo istu sumu koju organizacije uspeju da prikupe iz lokalnih izvora (do pet hiljada američkih dolara). Najveći broj od trinaest podržanih organizacija je uspešno prikupilo novac (ukupna prikupljena suma iz lokalnih izvora iznosila je oko pedeset hiljada američkih dolara), a posebno su istakle pozitivan uticaj koji je ceo proces imao na njihovu vidljivost u zajednici. Međutim, reakcija jedne, ne baš uspešne organizacije (prikupili su samo petsto dvadeset pet američkih dolara na “tihoj aukciji” koju su organizovali), koja je sa nama podelila svoje razočaranje, bila je: “Da smo mesec dana proveli u pisanju predloga za projekat prikupili bismo sedamdeset hiljada dolara. Za nas je organizovanje događaja za lokalno prikupljanje novca jednostavno gubitak vremena”. Osim nekoliko organizacija čiji je budžet pokriven pojedinačnim i korporativnim donacijama (npr. lokalno udruženje za borbu protiv raka dojke – Borka), najveći deo neprofitnih organizacija u Makedoniji još uvek razmišljaju kao ova, verujući da će dobijati grantove iz preostalih programa međunarodnih donatora.
Paradoks je da civilno društo, koje više nego voljno da pokrene građane oko važnih društvenih pitanja, nema uspeha u mobilisanju njihovih sredstava. Ova situacija deo je negativnih posledica podrške međunarodnih razvojnih programa u Makedoniji – ojačali smo NVO da budu veoma profesionalne u pružanju usluga u svim oblastima života i društva, ali istovremeno one nisu u stanju da se povežu sa građanima i lokalnim zajednicama i od njih zatraže pomoć.
Iz analize kapaciteta NVO za prikupljanje sredstava na lokalnom nivou, koju je uradila CIRa u novembru 2011, može se videti da 80% sredstava sektora NVO potiče od međunarodnih programa za razvoj. U isto vreme samo 0,44% prikupljeno je od pojedinačnih donacija i 2,48% iz poslovnog sektora. Sredstva lokalne i centralne Vlade učestvuju do 5%. Zanimljivo je primetiti da samofinansirajuće aktivnosti (članstvo i ekonomske aktivnosti) obuhvataju 10 %.
Za NVO kako pojedinci tako i poslovni sektor ostaju većim delom neiskorišćeni izvori sredstava. Većina NVO nije razvila sistematske strategije kako bi uključila članove zajednice, poslovne lidere, lokalne institucije, i lokalne vlasti u svoje napore da uspešno odgovore potrebama zajednice i stvore jako i održivo civilno društvo u Republici Makedoniji. Činjenica da manje od 10% donacija i sponzorstava lokalnog poslovnog sektora ide NVO, pokazuje da one nisu priznate kao ključni akteri na polju filantropije.
Očigledno je da među neprofitnim organizacijama postoji široko rasprostranjeno odsustvo strategije za prikupljanje sredstava kada su u pitanju donacije iz lokalnih izvora, kao i oklevanje da pristupe lokalnim izvorima finansiranja. Iz našeg rada sa lokalnim NVO može se zaključiti da organizacije često ne razmatraju lokalna sredstva kao značajne izvore finansiranja svojih aktivnosti. Razlog – još uvek dostupna sredstva iz međunarodnih ili lokalnih programa do kojih je lakše doći nego organizovati prilično izazovne i intenzivne aktivnosti povezane sa prikupljanjem sredstava iz lokalnih izvora. Čak i kada organizacije imaju neke veštine vezane za takvo prikupljanje sredstava, malo njih ih je uvrstilo u godišinji plan prikupljanja sredstava. A kada se prihvate organizacije događaja ili akcija za lokalno prikupljanje sredstava, razočaraju se rezultatima zbog male prikupljene sume. Usled nedostatka ljudi koji bi se bavili lokalnim prikupljanjem sredstava, slabe umreženosti sa lokalnim zajednicama i relevantnim akterima kao i nedovoljno razvijenom “bazom” pristalica, NVO nemaju uspeha u lokalnom prikupljanju sredstava. Takođe, nemaju dobro razvijene veštine komunikacije za aktivnosti potrebne prilikom lokalnog prikupljanja sredstava kao i aktivnosti kojima bi istakli lokalne donatore (pojedinaca i kompanija).
Nadamo se da će smanjenje finansiranja iz međunarodnih razvojnih programa kao rezultat imati više aktivnosti lokalnih NVO koje će biti fokusirane ka traženju od pojedinaca i preduzeća da podrže ključne aktivnosti i usluge koje su uspostavile, a koje doprinose razvoju lokalne zajednice na svim poljima. Do tada će, kada razmišljamo o pozitivnom uticaju na razvoj filantropije u Makedoniji, drugi učesnici (javne institucije i lokalna preduzeća) biti ispred neprofitnih organizacija.
Zoran Stojkovski je izvršni direktor u Centru za institucionalni razvoj (CIRa) jednoj od prvih organizacija u Makedoniji koja je razvoj filantropije imala kao jedan od tri strateška cilja. Više o tome na: http://www.cira.org.mk.
