Catalyst Balkans Blog

Pitanja koja sam postavila vama na kraju poslednjeg posta: Znamo li zašto donatori daju? Znamo li kako biraju primaoce? Znamo li kako da ih motivišemo? podstakla su me da potražim i odgovore. Dubinska istraživanja/izveštaji usredsređeni na tipove pojedinačnih donatora, njihovu motivisanost i donošenje odluka, su, kada je u pitanju naš region, retki, gotovo nepostojeći. Međutim, pronašla sam zanimljivo – i skorašnje – istraživanje (Money for Good – Novac za dobro I i II), koje je sprovedeno je u SAD-u, a pozabavilo se različitim vidovima ponašanja donatora. Istraživanje je – između ostalog – rezultiralo izveštajima kao što je npr. Kako neprofitne organizacije mogu da delotvornije obezbede individualne donacije? (Houp konsalting (http://www.hopeconsulting.us/), a nešto od toga i u saradnji sa Gajdstar-om). Istina, istraživanja/izveštaji rađeni su na i za tržište Sjedinjenih Država, ali mi se čini da ipak pružaju neke uvide u ponašanje donatora – na kraju krajeva ljudi su svuda ljudi, zar ne?

Evo nekoliko ključnih nalaza (a nekima od njih bila sam, moram da priznam, malo iznenađena) o individualnim donatorima:

Nakon ove dugotrajne praznične pauze (znate – redovan Božić, pa onda pravoslavni Božić, redovna Nova godina i tako dalje… ah, taj život na Balkanu) pitala sam se kako da započnem ovogodišnje zapise? Šta bih želela da se dogodi u 2012? Pa, kao prvo, volela bih da vidim kako lokalni donatori daju više. Tako da 2012 započinjem prikazom još jednog dela prošlogodišnjeg istraživanja o praćenju medija, koji nam može pružiti makar deo uvida u to ko su lokalni donatori u regionu – a može nam pomoći i da shvatimo kako ta “zajednica” lokalnih donatora sada izgleda.  

Lisa K. 100! Rosalinda A. 250! Fred M. 500!…

… i za samo pola sata, u jedinstvenom krugu davalaca pod nazivom Mreža za finansiranje (The Funding Network – TFN) prikupljeno je više od pedeset hiljada funti za pet projekata. Za TFN sam prvi put čula od kolege iz Londona; koleginica mi je o njima pisala završavajući poruku sa: U suštini, mislim da je TFN sjajan! U više navrata, ljudi koje sam sretala, a bili su uključeni u TFN, govorili su mi – TFN je tako zabavna!

Pa, šta je tačno ta sjajna i zabavna mreža – TFN? Opisan je kao ‘tržište za donatore i dobrotvorne (neprofitne) organizacije, kao prvi javni, otvoreni krug davalaca u Velikoj Britaniji, i kao Zmajevo gnezdo[1] za dobrotvorne organizacije’, TFN ’omogućava pojedincima da se udruže i prikupe novac za projekte koji vode društvenim promenama’. I to sa izuzetnim rezultatima: od 2002, TFN je prikupio više od četiri miliona funti za širok dijapazon različitih ciljeva i više od četiristo pedeset lokalnih, nacionalnih i internacionalnih projekata.  

Zamisao koja stoji iza toga je – kao što su sve jednostavne zamisli – izvanredna:

U poslednjih nekoliko meseci bila sam zauzeta praćenjem medijskih izveštaja na temu filantropije u nekoliko država u regionu; zapravo, agencije za pres kliping su bile zauzete praćenjem medija, a ja sam pokušavala da – na smislen način – protumačim podatke koje sam od njih dobijala. 

U slučaju da se neko pita zašto bih to radila, pokušavala sam da saznam više o statusu lokalne filantropije u regionu, ali i još uvek nedovoljnom nivou stabilnog finansiranja neprofitnih organizacija od strane lokalnih izvora (tj. osim državne uprave). Pa sam pomislila – jedan od načina da steknemo nekakav objektivan uvid u civilno društvo i filantropiju bi bilo praćenje medija. Pri tome, sasvim mi je jasno da mediji često pružaju sve osim objektivne slike. Međutim, mediji oblikuju javno mnjenje, vođeni procenom šta će biti zanimljivo široj publici, tako da bi, prateći izveštaje različitih vrsta medija, trebalo da možemo da steknemo sliku koja je ‘objektivna’, u smislu da ne “forsira” samo pojedine aktere.